Arsen u vodi predstavlja ozbiljan i dugotrajan problem

Voda se retko u prirodi nalazi u čistom stanju zbog svog svojstva da lako rastvara druge supstance –

Kao dva osnovna resursa vode za piće koriste se podzemna i površinska voda. Podzemna voda je bolje zaštićena od spoljašnjeg zagađenja, ali zbog dugotrajnog kontakta sa podzemnim slojevima znatno je teža za proces prečišćavanja. Površinska voda je lakša za upotrebu, ali je u naseljenim područjima kvalitet ovih voda pod direktnim uticajem ljudske aktivnosti.

Iako je vitalna za živa bića, učestvujući u svim fiziološkim procesima, voda može da ima i štetne efekte. Glavni uzroci koji zavređuju pažnju u javno-zdravstvenom pogledu su različite organske i neorganske materije, radioaktivnost i mikroorganizmi.

Snabdevanje vodom iz cisterni

Informaciju da je u vodi iz temerinskog vodovoda prisutan arsen građani  su saznali polovinom 2003. godine. Prisustvo arsena u vodovodu u tom trenutku predstavljalo je veliku nepoznanicu kako za predstavnike lokalne vlasti tako i za same građane. Sa ove distance slobodno se može reći da je po saznanju usledila neka vrsta panike, angažovane su cisterne, počela je masovna upotreba flaširane vode, nabavka kućnih uređaja za prečišćavanje vode i slično. Arsen u vodi pokrenuo je opštu zbunjenost i pojavu niza nepoznanica, kako rešiti problem arsena i da li se radi o arsenu koji se slučajno nakratko našao tu.

Zabrana upotrebe vode za piće i kuvanje od novembra 2003.

Rešenjem pokrajinskog sanitarnog inspektora 24. novembra 2003. godine  koje je ubrzo potvrdila i republička sanitarna inspekcija, zabranjena upotreba vode za piće i pripremu jela (kuvanje) iz vodovodne mreže naselja Temerin, Sirig i Bački Jarak, koju distribuira JKP „Temerin“, a dozvoljeno je korišćenje vode iz vodovodne mreže kao sanitarne i tehničke. Istim rešenjem naređeno je JKP „Temerin“ da obezbedi higijenski ispravnu vodu za piće i pripremu jela za potrebe stanovništva Temerina, Siriga i Bačkog Jarka i da obavesti građane putem sredstava javnog informisanja o zabrani korišćenja vode za piće i pripremu jela – što je u tom trenutku i učinjeno.  U kratkom periodu istu sudbinu zadesilo je još nekoliko vojvođan-skih opština. Vrlo brzo se pokazalo da arsen predstavlja ozbiljan i trajan problem na ovim prostorima čije eliminisanje iz vodovodne mreže zahteva odgovoran pristup uz angažovanje značajnih sredstava za koga lokalne samouprave i javna preduzeća nemaju kapaciteta, snage, sredsava ni znanja. Već tada je bilo jasno da rešavanje problema prisustva arsena u vodi zahteva pomoć i podršku pokrajinskih i republičkih nadležnih organa, sekretarijata i ministarstava. Do današnjeg dana sve se svelo uglavnom na studije, strategije, obećanja i po koje pilot postrojenje koje, u najvećem broju slučajeva, nije dalo nikakve rezultate.  Da li će vodosnabdevanje postati prioritet i da li će se doneti odgovoran ozbiljan zajednički plan rešavanja – ostaje da vidimo.

ARSEN

Arsen se nalazi u dve alotropske modifikacije: sivi i žuti arsen. Sivi ili metalni arsen je stabilniji oblik. Arsen i njegova jedinjenja su otrovna i koriste se kao insekticidi, pesticidi i pigmenata za boje. Jedinjenja arsena su kumulativni toksini. Letalna doza za odrasle je 1-4 mg/kg  telesne težine. Granična vriednost za arsen u vodi za piće je 0,01 mg/l. Arsen je rasprostranjen u zemljinoj kori. U vodi se nalazi kao rezultat razlaganja minerala i rude, a u podzemnim vodama usled erozije lokalnih stena. Industrijske otpadne vode i sagorevanje fosilnih goriva takođe doprinose pojavi arsena u vodi u nekim područjima. U vodi se arsen uglavnom nalazi kao trovalentni arsen As (III) – arsenit ili petovalentni arsen As (V) – arsenat i to je neorganski arsen. Organski arsen se nalazi u morskim plodovima i veoma malo je štetan po zdravlje jer se lako eliminiše iz organizma. Arsen koji se nalazi u vodi za piće predstavlja najveću pretnju javnom zdravlju.

Uticaj arsena

Toksičnost arsena je poznata već decenijama, a u novije vreme dokazana je i njegova kancerogenost. Učestala su istraživanja koja povezuju povišene koncentracije arsena u vodi za piće i pojave karcinoma. Nakon resorpcije, arsen se deponuje u jetri, slezini, bubrezima, a naročito u keratinskim tkivima. Dugotrajna izloženost arsenu putem vode za piće može da uzrokuje kancer kože, pluća, mokraćne bešike, bubrega, kao i druge promene na koži u koje spadaju promene pigmentacije i zadebljanja (hiperkeratoza).

Granična koncentracija u vodi 0,05 mg/l

Povećana opsanost od raka pluća i mokraćne bešike i arsenom povezanih kožnih lezija, nisu otkriveni kod vode za piće kod koje je koncentracija arsena manja od 0,05 mg/l. Apsorpcija arsena kroz kožu je minimalna, a time i aktivnosti kao što su ručno pranje, kupanje, pranje veša i sl. sa vodom koja sadrži arsen ne predstavljaju opasanost po zdravlje ljudi. Da bi se razvio kancer, obično je potrebno više od 10 godina izlaganja arsenu. Imajući u vidu da je arsen toksičan element, maksimalno dozvoljene vrednosti, preporučene i određene od strane svetske zdravstvene organizacije (SZO), EU i nacionalnih pravilnika podrazumevaju i najmanji zdravstveni rizik.

Dugotrajna izloženost arsenu

Dugotrajni unos vode za piće sa povišenim sadržajem arsena dovodi do ozbiljnih zdravstvenih poremećaja. Do danas još nije pronađen uspešan način lečenja bolesti nastalih hroničnim trovanjem arsenom. Zbog toga je, prvi i najvažniji korak u prevenciji i lečenju u ugroženim područjima, sprečavanje dalje izloženosti stanovništva obezbeđivanjem ispravne vode za piće.

Veličina izloženosti arsenu zavisi od načina upotrebe vode. Značajno je veća kada se voda sa koncentracijama arsena većim od 10 mikrograma po litru upotrebljava za piće, kuvanje i pripremu napitaka nego kada se ona upotrebljava samo za kuvanje i pripremu napitaka.

Panonska nizija jedno od područja gde je prisutan arsen

Sem našeg područja, pojedine oblasti u Evropi i svetu takođe su suočene sa visokim koncentracijama arsena u vodi za piće. Pri tom, ulažu se znatni napori za procenu odnosa troškova i ostvarenih poboljšanja do kojih bi došlo redukcijom količine arsena u vodi za piće, smanjenjem verovatnoće nastanka mogućih zdravstvenih posledica, pošto je unos povećanih koncentracija arsena u proporciji sa zdravstvenim rizikom.     – Mandić

 

 

Projekat „Voda koju pijemo“ sufinansiran je iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje i Opštine Temerin. Napomena: stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.