Čiji su sve naši lični podaci!?

 Tekst napisan pre 5 godina nažalost još uvek aktuelan.

Davanje JMBG-a je prvi korak za ulazak u neku od stotine hiljada baza podataka
    Gotovo savakog dana neko nam traži jedinstveni matični broj (JMBG), upravo ovaj broj je prvi korak za ulazak u neku od stotine hiljada slabo zaštićenih baza podataka u Srbiji. U svetu, krađa identiteta je već godinama prva na listi “najprevara”, u Srbiji lažno predstavljanje postaje unosan biznis. Iz godine u godinu povećava se broj ljudi kojima na kućne adrese stiže da plate robu i usluge koje nikad nisu koristili ili prijave za razna dugovanja čak i utaju poreza. Na tuđe ime se otvaraju firme, podižu se krediti, kupuje se roba. Svakog dana po neki novi slučaj, sve više posla za istražne organe, sudove i medije željne senzacija. Ono što je najgore u svemu je činjenica da za predstavljanje u tuđe ime ne mora da se ostane bez lične karte. Bazu sa najiviše podataka o nama ima MUP, ali tu su i Vojska, bezbednosne službe, Carina, poreznici, pravosuđe, banke, firme, zdravstvene i socijalne ustanove, penzioni fond, škole, biblioteke, opštine, političke partije, izborne komisije, javna preduzeća,  itd. Spisak je iz dana u dan sve veći.
Slaba zaštita baza podataka
    U nedavno završenom istraživanju, organizacije Partneri za demokratske promene Srbije objavljeno je da mnogi „vlasnici“ baza podataka nemaju nikakvu ili veoma slabu zaštitu i da je velika mogućnost neovlašćenog preuzimanja podataka iz tih baza.
U Srbiji zakonodavstvo u oblasti zaštite podataka o ličnosti nije u potpunosti usklađeno s evropskim standardima, a građani ne poznaju osnovna načela i nisu svesni opasnosti zloupotrebe njihovih ličnih podataka. Još uvek nemamo nikakve zakone o zaštiti podataka o ličnosti u nekim izuzetno važnim oblastima koji se odnose na krađu identiteta ili predstavljanje u tuđe ime na društvenim mrežama, zloupotrebe i nedozvoljene upotrebe video nadzora, objavljivanje fotografija ili video materijala, zloupotrebe lozinki na internet profilima i elektronskoj pošti, zatim u oblasti telekomunikacijskog, bankarskog, zdravstevnog i osiguravajućeg sektora. Svakako ne treba zaboraviti ni zloupotrebe ličnih podataka građana od strane državnih organa kada je reč o biračkim spiskovima. Prema poslednjim kontrolama urađenim od strane poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića u pojedinim lokalnim  sredinama vršioci vlasti čak smatraju da se Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, a koji je inače trebalo da primjenjuju već četvrtu godinu, uopšte ne odnosi na njih.
U koje se sve svrhe koriste naši lični podaci?
    Država poslednjih godina nije preduzimala gotovo ništa na planu implementacije novih standarda zaštite podataka o ličnosti ni u pogledu upoznavanja i edukacije građana sa ovom problematikom. Kad se uzme u obzir ko sve i koliko često koristi lične podatke, problem odnosa prema privatnosti građana nije ni malo zanemarljiv. Ne postoji precizan podatak, ali prema okvirnim procenama više od 10.000 organa vlasti i više od 200.000 preduzeća u Srbiji mogu da poseduju neki vid baze ličnih podataka. Ne samo što su baze brojne i nesistematične, nego nije sasvim poznato ni ko sve te podatke obrađuje. Stručnjaci ističu da imamo pravo da pitamo u koje se svrhe koriste lični podaci, ali odgovor uglavnom ne dobijamo.
Kolika je mogućnost zloupotrebe
   Problem je što ne postoji svest kod građana o tome da veliki broj ljudi može da pristupi njihovim podacima i kolika je mogućnost zloupotrebe. Možemo doći u situaciju da svi ti podaci budu potpuno dostupni i da budu čak i na tržištu, što smo imali prilike da vidimo. Podaci o osobama, koje prikupljaju razne institucije, mogu se naći i može se imati pristup tome, mogu se dobiti podaci koji se odnose na bolesti koje ste imali, na seksualno opredeljenje i bilo koji drugi podaci koji se u Srbiji prikupljaju već decenijama.
To građane naravno treba da zabrine. Zbog čega bi neko imao neovlašćen pristup? Zbog čega te baze podataka ne bi bile na jedan advekatan način zaštićene, sam pristup bio zaštićen? Kako da građani budu sigurni da te baze podataka neće biti nikada zloupotrebljene?
Evropska komisija u svom izveštaju o Srbiji apostrofirala nedovoljan napredak u zaštiti podataka o ličnosti. Srbija je donela Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali u znatnoj meri neusaglašen sa standardima EU.