Kako trošimo vodu

Na slavini koja loše zaptiva dnevno ode i do 40 litara vode –

Voda za većinu nas dolazi iz slavine i dok god je ima u dovoljnim količinama, zadovoljavajućem kvalitetu i ne košta puno, ne razmišljamo o njenoj važnosti i vrednosti. Proces njenog dobijanja, prečišćavanja i transporta do naših domova retko nas zanima, a još manje gde odlazi i šta se sa njom događa kada ode u odvodnu cev. Uglavnom, za ovo treba da brine neko drugi, a najčešće je to javno preduzeće ili njegov osnivač – lokalna samouprava.

Vodovodi velikih gradova sa kompleksnim sistemima prečišćavanja proizvode i svojim korisnicima disribuiraju skoro sto posto zdravstveno ispravnu vodu po parametrima koje je propisala svetska zdravstvena organizacija. Problemi postoje u manjim gradovima i naseljima, a prema izveštajima iz Instituta „Dr Milan Jovanović – Batut“ gotovo polovina vodovoda u Srbiji ima, u manjoj ili većoj meri, neispravnu vodu dok se voda u pojedinim vodovodima može smatrati i rizičnom.

Prosečna potrošnja vode po glavi stanovnika u Nemačkoj je 122 litre dnevno

Veliki iznosi sredstava potrebnih za kvalitetno rešavanje problema vodosnabdevanja u sredinama sa skromnim budžetima, naš odnos prema vodi, nepostojanje odgovorne državne strategije, planova, prioriteta i, može se slobodno reći, nedostatka znanja i kapaciteta lokalnih distributera vode doveli su do toga da se u većini opština po ovom pitanju ne radi gotovo ništa. Da ne bude zabune, ništa bolja situacija nije u drugim zemljama u regionu računajući i zemlje članice Evropske unije. Upravo iz razloga pronalaženja najprihvatljivijeg modela rešavanja problema vodosnabdevanja u proteklih nekoliko godina pribegava se različitim analizama i procenama potreba i rizika. Neka od istraživanja usmerna su na navike i potrebe samih korisnika. Interesantna su istraživanja sprovedena u Nemačkoj gde je voda jedna od najbolje kontrolisanih „životnih namirnica“. Prosečna potrošnja vode po glavi stanovnika u Nemačkoj je 122 litre dnevno. Od toga se samo dve do tri litre potroše se na piće i kuvanje, a ostatak na kupanje, pranje veša i toalet. Slična istraživanja urađena su i u susednoj Hrvatskoj, u područjima Slavonije, gde se pojavljuje povećana koncentracija arsena u vodi a ona kažu:

Dnevna potrošnja vode je oko 140 litara po osobi:
  • za piće i kuvanje potroši se 3-6 l
  • pranje posuđa 4-7 l
  • čišćenje domaćinstva 5-10 l
  • pranje veša 20-40 l
  • kupanje i tuširanje 20-50 l
  • ličnu higijenu bez kupanja 10-15 l
  • ispiranje WS-a 20-40 l

Naše navike da nekontrolisano odvrnemo česmu dok se umivamo ili peremo zube, na primer, nailaze na potpuno nerazumevanje ljudi sa Zapada ili područja sa nedostatkom vode, hlađenje lubenice ispod slavine i njihov stav najbolje je da ni ne spominjemo. Oni puste samo onoliko vode koliko im stvarno treba. Cena vode u tim zemljama koja je višestruko veća od naših dovodi do racionalnije potrošnje i omogućava dovoljo sredstava za prečišćavanje iste. Gubitak vode od proizvođača do potrošača u svetu se konstantno smanjuje dok se kod nas smatra da normalni gubitak od 20 procenata u čega su uračunate havarije, izlivanja i nemogućnost naplate.

Gubitci u vodovodu i do 50 %

JKP Temerin godišnje izgubi oko  trećine proizvedene vode dok je neslavni rekord evidentiran u Lazarevcu gde su gubici između pedeset i šezdeset procenata proizvedene vode.

Studije kažu da na slavini koja loše zaptiva dnevno ode i do 40 litara vode dok na rupama to izgleda ovako:

– na rupi prečnika 0.5 mm 0.5 m3/dan ili 15 m3/mes

– na rupi prečnika 1.0 mm 1.5 m3/dan ili 46 m3/mes

– na rupi prečnika 3.0mm 12 m3/dan ili 360 m3/mes

– na rupi prečnika 5.0mm 32 m3/dan ili 1000 m3/mes

Velika potrošnja vode nije znak posebne urednosti nego lakomislenog odnosa prema tom dobru.  – M. Mandić

 

Projekat „Voda koju pijemo“ sufinansiran je iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje. Napomena: stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.