Lična karta temerinskog vodovoda

Izvorišta

Stanovnici temerinske opštine snabdevaju se vodom iz 17 bušenih bunara sa pet izvorišta, osam bunara je na crpnoj stanici Vašarište, dva bunara u Starom Đurđevu, četiri u Bačkom Jarku i tri u naselju Sirig. Dubina ovih bunara kreće se od 120 do 170 metara a izdašnost je od 360 do 900 litara u minuti. Sistemom vodosnabdevanja u svim naseljenim mestima opštine upravlja JKP „Temerin“ .

Organizovano snabdevanje vodom počelo je 1972. godine bušenjem prvog bunara. Većina bunara je puštena u rad još u prošlom veku, u ovom su izgrađena svega dva – jedan u Bačkom Jarku 2002. godine i jedan na Vašarištu 2011. Sa postojećim bunarima godišnje se proizvede milion i 580 hiljada kubnih metara vode što delimično zadovoljava potrebe građana opštine Temerin. Izdašnost bunara konstantno se smanjuje usled eksploatacije i kod starijih bunara manja je čak i do 70 procenata. Kao glavni razlog navodi se snižavanje nivoa podzemnih voda na lokacijama bunara za 15 metara. Poseban problem JKP-u predstavlja rad i koordinacija zaposlenih na pet različitih međusobno udaljenih lokacija izvorišta.

Mreža

Dužina vodovodne mreže kojom gazduje JKP procenjuje se na 150 kilometara sa ukupno 200 hidranata. Ako se ovoj mreži pridodaju i kućni priključci do sata za 9,5 hiljada potrošača prošečne dužine 15 metara dobije se još 150 kilometara vodova prečnika od ¾ do 1 cola koje takođe održava ovo preduzeće.

Zastarelost mreže i sam njen oblik odnosno nedostatak kružnog toka sa velikim brojem slepih vodova uzrok su gubitka 307 hiljada kubika proizvedene vode. Na ispiranje sistema (džepova) godišnje se potroši i do 4.000 radnih sati. Sama mreža datira iz perioda izgradnje prvih bunara, pa su pojedini vodovi stari 45 godina. Starost mreže i materijal od koga je u najvećoj meri izrađena (azbestne cevi) prouzrkuju dosta problema pri isporuci vode građanima. Godišnje ima tridesetak havarija na glavnim vodovima i preko 200 intervencija na priključcima do sata, odnosno šahtova, koji su u najvećoj meri urađeni od pocinkovanih cevi koje su takođe dotrajale. Svako povećanje pritiska u mreži dovodi do havarija na istoj.

Kvalitet

Kada je reč o kvalitetu vode koju koriste stanovnici opštine Temerin ona je mikrobiološki ispravna dok je u pogledu hemijske ispravnosti povećan sadržaj arsena te je iz tog razloga neispravna, stoji u izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.  Zbog povećanog sadržaja arsena u vodi 2003. godine Pokrajinski sanitarni inspektor doneo je rešenje o zabrani upotrebe vode za piće i pripremu jela (kuvanje) iz vodovodne mreže naselja Temerin, Sirig i Bački Jarak, koju distribuira JKP „Temerin“, a dozvoljeno je korišćenje vode iz vodovodne mreže kao sanitarne i tehničke. Ova zabrana još uvek je na snazi. Tokom 2015/16. na izvorištima su postavljena i puštena u rad postrojenja za proizvodnju hipohlorita, dezinfektanta za vodu. Hlorogen postrojenja predstavljaju najbezbedniju tehnologiju dezinfekcije pijaće vode. Na ovaj način su eliminisani transport i skladištenje hlora, a dezinfekcija vode se nesmetano vrši i u vanrednim situacijama. Rad postojenja je potpuno automatizovan, što je još jedna od prednosti.

Rešenja  i cena

Trenutna cena vode je 50 dinara po kubiku po članu domaćinstva u slučaju potrošnje do 6 kubika. Za potrošnju veću od 6 kubika po članu domaćinstva cena je 125 dinara. Kada je reč o privrednim subjektima oni plaćaju 110 dinara po potrošenom kubiku vode dok ustanove poput škola, vrtića i sl. kubik plaćaju 60 dinara. Cenu vode JKP „Temerin“ određuje na osnovu troškova proizvodnje i distribucije bez uzimanja u obzir njene namene i kvaliteta.

Eventualna izgradnja fabrike vode iz koje bi stanovnici temerinske opštine dobili vodu u skladu sa pravilnicima zasigurno bi povećala cenu kubika vode najmanje za 70 odsto, što je podatak dobijen na osnovu iskustava Grada Zrenjanina. Analogija povučena sa Zrenjaninom, gde je upravo završena izgradnja fabrike vode, cena za Temerinske uslove samog postrojenja bila bi oko 1,5 miliona evra uz garantovan otkup trenutne kompletne proizvedene vode na godišnjem nivou sa uračunatim gubitkom od 310 hiljada kubika, kao i to da se sva voda iz svih izvorišta mora dovesti na jedno mesto gde bi se nalazilo postrojenje za prečišćavanje i preradu vode za piće.

Kao još jedno od mogućih rešenja spominje se povremeno i priključenje na novosadski vodovod i njihovu fabriku vode. Trenutno postoje određeni slobodni kapaciteti kada je reč o pogonu za preradu vode, a da li postoje tehnički uslovi trebalo bi da se ispita. Do sada  nikada nije urađena ozbiljna analiza ove mogućnosti kao ni procena troškova ovakvog projekta.

Nedostatak vode u letnjim danima i probleme sa pritiskom u mreži stanovnika Telepa mogao bi da ublaži jedan novi bunar na industrijskoj zoni o čemu već duže vreme razmišljaju nadležni u JKP „Temerin“.

Ono što je sasvim izvesno je da je neophodna rekonstrukcija mreže i zamena azbest-cementnih cevi, dotrajalih ventila i kućnih priključaka za oko 5,5 hiljada korisnika. Po proceni JKP “Temerin” za ovaj posao potrebno je od 7 do 10 miliona evra ne uzimajući u obzir troškove kućnih priključaka do sata koji bi se u najvećoj meri takođe morali zameniti. Kao dodatni problem predstavljaju, još uvek nerešeni, imovinsko-pravni statusi, odnosno vlasništvo nad mrežom i izvorištima. Ovaj posao je u toku i predstavlja jedan od preduslova za dobijanje sredstava iz evropskih, republičkih i pokrajinskih fondova. -Mandić

Projekat „Voda koju pijemo“ sufinansiran je iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje i Opštine Temerin. Napomena: stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.