Naša priča sa Laslom Dujmovićem

Kako ste počeli da proizvodite vino?

Kad sam dobio prvu svoju stomatološku platu, davne 1978. godine, odlučio sam da ću od nje proizvesti svoje prvo vino. Jednostavno, zato što su vina koja su se tada mogla naći na tržištu bila užasna, a ja sam se sećao ukusa vina svojih dedova i želeo sam da imam dobro vino u čaši. Prvo svoje vino koje sam proizveo bilo je u količini oko 350 litara, bilo je mutno, a ipak mi se svidelo sa svim tim svojim nedostacima koje je imalo. Vino se popilo, mirisalo je i bilo je drugačijeg ukusa od tadašnjih vina na tržištu. Povećali smo količinu vina, a počeo sam po malo da čitam i literaturu, da slušam starije vinare iz Temerina i tako sam svake godine sticao novo iskustvo i pravio greške, ali uvek nove greške. Kažu da pametan čovek uvek pravi nove greške, a glup uvek iste.

Prvi vinograd?

U početku sam kupovao grožđe, a onda sam odlučio da zasadim svoj vinograd. Moj prvi zasad je bio kod Petefijeve farme, možda najbolje mesto za vinograd. On nam sad služi kao eksperimentalni za selekciju sorti koje ćemo saditi u velikom vinogradu. Pored toga sam imao hektar vinograda Frankovke u Mađarskoj, a onda sam 2003. godine zasadio i ovaj moj ovde, na porodičnom imanju koje je pripadalo mojoj baki, a na kojem se nekad nalazilo voće i čokoti. Oko salaša Vindulo imam ukupno 6 hektara vinograda i danas imamo proizodnju od 25 do 30 hiljada litara vina. Sadimo specifične sorte po kojima smo poznati u vinogradarskom i vinarskom svetu. To su uglavnom sorte koje potiču sa Instituta iz Sremskih Karlovaca.

Od koga imate pomoć u odabiru sorti grožđa i proizvodnji vina?

Biolozi su oplemenili naše sorte. To su sorte koje se ne prskaju, ekološke, rane su, odlično podnose niske zimske temperature, donesu kvalitetan rod. Veliku pomoć imam od stručnjaka prof. Cindrića, dr Vlade Kovača i prof. Nade Korać. Oni su stvaraoci ovih sorti. Namera im je bila da stvore sorte koje mogu da opstanu u ravnici, koje podnose niske zimske temperature i koje su otporne na gljivična oboljenja. Zahvaljujući ovome proizvodimo kvalitetna vina koja su okićena mnogobrojnim medaljama na državnom i međunarodnom nivou.

Koje sorte grožđa su u Vindulu zastupljene i da li je moguće u Temerinu dobiti kvalitetno grožđe i isto takvo vino?

U našem vinogradu smo zasadili sorte pomoću kojih stvaramo ličnu kartu naše vinarije po kojoj smo jedinstveni u Srbiji. To su sorte vinove loze koje se uglavnom ne prskaju ili se prskaju jednom, maksimalno dva puta godišnje: Panonija, Bačka, Italijanski rizling, Šardone, Petra, Petka, Morava, Frajla, Kosmopolita, Frankovka. Od njih dobijamo sortna vina dok neke sorte koristimo za kupažu tako što mešamo sorte grožđa u toku proizvodnje vina ili mešamo vina u toku proizvodnje. Mešana vina se zovu kupažirana, a sortna vina se proizvode od istoimene sorte grožđa. Ako me pitate da li je Te-merin mesto u kome se može uzgajati vinova loza sa uspehom i da li se tu mogu proizvesti kvalitetna vina onda po mnogobrojnim nagradama i medaljama koje su osvojila naša vina možete reći da je to pravo mesto.

Imate zanimljiva imena za vina, kako im birate imena?

Svako naše vino mora da ima ime koje mu dolikuje, a dolikuje mu smisao ravnice, Vojvodine. Tako nam se vina zovu Mirna Bačka, Panonija ili Eureka, jer smo otkrili novu sortu Panoniju, zatim Valc jer je vino lepršavo kao valcer, a od sorte je Morava i smatram da naziv Morava treba da koriste proizvođači u Srbiji. Kosmopolita je ime sorte pa je po tome dobilo ime, vino roze je dobilo ime RozAna po našoj mlađoj kćerki, Slatka Eva po starijoj, a Frankovka po sorti grožđa. Tri Star je kupažirano vino, obuhvata tri svetske sorte grožđa – Kaberne Sovinjon, Kaberne Frankovka i Merlo.  Jedna nova sorta koja je zasađena u našem vinogradu, a pripada porodici novih sorti je Frajla. To je sorta grožđa koje se takođe ne prska, rana sorta sa puno šećera, mirisna, a po količinama koje smo do sada proizveli za probu već sad se može reći da će to biti odlično vino. Dakle, uskoro ćemo u čašama imati još jedno ekološko vino. Veoma često me pitaju: „Jedno vino po mlađoj, jedno po starijoj kćerki, a šta je sa suprugom?“ a ja kažem: „Tako divno vino još nisam uspeo da proizvedem!“

Sve je više vinara i vinogradara?

Meni je izrazito drago videti i čuti da ima sve više mladih vinara koji su zasadili vinograde i bave se vinarstvom zato što je konkurencija i međusobna razmena iskustava jako dobra za razvoj vinarstva. Mislim da je Srbija na dobrom putu da vrati svoj stari sjaj kada je imala 60 hiljada hektara zasada vinove loze, a danas ima oko 12 hiljada. Plasman naših vina je, za sada, iskljčivo u Srbiji. Međutim, ozbiljna nam je namera da krenemo sa izvozom pošto sad imamo veću proizvodnju grožđa, a samim tim i vina pa će nam trebati i više kupaca. Svaki put kad nam dođu gosti iz inostranstva nagovaraju nas da počnemo sa izvozom jer bi oni voleli da naša vina budu prisutna na njihovom tržištu. Mislim da ćemo već od ove godine neka vina početi da izvozimo.

Kako uz jelo odabrati pravo vino?

Postoje neka pravila koja mislim da svi znaju belo vino – belo meso, crveno vino – crveno meso. Međutim, to uopšte ne mora da bude tako. Slaganje vina i hrane trebalo bi da ide otprilike u smislu vino treba da se uvek slaže sa hranom, ili hrana sa vinom, hrana ne bi trebala da „sedne“ na vino. Na primer, ako pijete slatko vino hrana ne bi trebala da bude slađa od vina, ako pijete suvo vino, vino sa malo povišenim sastavom kiselina, uz njega lepo ide neka salata koja ima kiseli preliv, a ta kiselina salate ne sme da „sedne“ na vino, tj. ne sme da bude kiselija od vina.

Šta se sve koristi iz vinograda?

Na ovom našem salašu Vindulo trudimo se da sve iz vinograda iskoristi-mo tako da se grejemo na lastare od vinove loze. Pored vina od pojedinih sorti grožđa koristimo i semenke od kojih pro-izvodimo hladno ceđeno ulje i mleveno seme grožđa koje spada u visoke antioksidanse.

Širite sadraj na salašu Vindulo?

Porodica je prihvatila izazov, pa sad, da bi odgovorili na sve zahteve gostiju, pored restorana gradimo i smeštajne kapacitete za prijem petnaestak gostiju koji će biti završeni krajem 2017. godine. Posetioci će imati priliku da obiđu vinograde i vinariju, degustiraju vina uz odabrane bačke specijalitete iz domaće radinosti.