Virkanje u tuđi život

Iz dana u dan sve smo više „onlajn”

Digitalna tehnologija, internet, društvene mreže postaju sve značajniji u mnogim segmentima naših života. Moglo bi se reći da nam je internet nešto kao još jedna „desna ruka“. Svakim danom sve više ljudi poznaju samo svet u kome su informacije dostupne putem interneta, u kome internet povezuje ljude i gde je internet izvor različitih oblika zabave.

LJudi vole da zavire u tuđi život

         Na samom početku internet je doveo do otuđivanja i zatvarao nas u svoj svet. Pojava blogova, društvenih mreža, naročito Fejsbuka, pomoglo je u obnavljanju i pojačavanju kontakata. Danas zahvaljujući društvenim mrežama možemo da znamo sa kim se druže naši prijatelji, rođaci, osobe koje nas zanimaju, šta vole, gde putuju, sa kim se viđaju i još mnogo toga. Društvena mreža može nam otkriti stvari za koje nekoga nikada ne bi pitali. Stručnjaci kažu da ljudi vole da zavire u tuđi život, Fejsbuk baš to omogućava. Zato, savetuju eksperti, dozvolite im. Kao mnoge druge stvari u životu tako i društvene mreže, blogovi i sajtovi nisu imuni na prevarante, lažne profile, nazovi eksperte i druge pojave koje mogu stvoriti more problema. Trenutno mi nije namera bavljenje lažnim profilima i prevarantima pa to ostavljam za drugu priliku.

Medijsko obrazovanje

          Mogućnost da postavljamo i komentarišemo sadržaje na informativnim sajtovima, blogovima i društvenim mrežama čini nas pionirima u razvoju novog vida komunikacije. Istovremeno moramo biti svesni da biti prvi podrazumeva i veliku odgovornost. Često u komentarima možemo naći preteranu žestinu, cinizam, ostrašćenost i to sve začinjeno sa nedostatkom kulture. Jednostavno, tokom školovanja nismo naučeni pravilnoj komunikaciji, već ostrašćenom nametanju mišljenja sa čime se susrećemo svakodnevno na poslu, politici i medijima. Možda bi uvođenje u škole predmeta „Medijsko obrazovanje“  bilo dobro rešenje.

Sve je na vebu

       Odnos prema internetu i kako ga koristiti mora da se nauči. To ne važi samo za decu, već i za odrasle. Dobar deo nas na sopstvenoj koži osetiće i naučiti šta znači biti „onlajn” i podeliti svoj život sa drugima. Šta sve može da bude neprijatno kad je postavljeno na web. I ovo je neka vrsta prvih pionirskih koraka. Ipak, po svemu sudeći mnoge, naročito mlađe generacije, neprijatnosti izazvane upadima u njihovu privatnost neće sprečiti da i dalje žele da dele svoj život sa drugima na internetu. Većini učesnika u onlajn životu nije cilj da postanu slavni, već da pokažu da su drugačiji od ostalih i da se izdvoje. Velika, skoro 100 procentna prisutnost mlađih generacija na netu i način na koji koriste društvene mreže sigurno će doprineti promeni načina korišćenja web-a i u poslovne svrhe. Već danas poslodavci, banke, političke partije i mnogi drugi sve češće koriste internet i društvene mreže da „provere“ svoje partnere, komitente, članove i da saznaju nešto više.

    Evo nekoliko interesantnih stvari na koje ukazuju stručnjaci:

      – što više prijatelja na društvenim mrežama, to je veća mogućnost da nekoga od njih svojim objavama uvredite. Najčešće su to rečenice koje sadrže psovke, vređanje, aludiranje na nešto, i sl.

     – gledanje idiličnih slika svojih Fejsbuk prijatelja kao što su letovanja, druženja, porodični skupovi i slično, može stvoriti određenu dozu ljubomore i želju kod pojedinaca da nam malo život pokvare.

       – preterano korišćenje Fejsbuka kod ljudi može stvoriti zavisnost i gubitak kontrole što može da dovede do zanemarivanja svakodnevnih aktivnosti.

       –  istraživači su došli do otkrića da korisnici društvenih mreža i blogova mogu postati depresivni ako vide neki status ili sliku koja im ne odgovara.

       – mnogi od nas se na društvenim mrežama ponašaju kao pravi špijuni. Ovo je najizraženije kad je reč o ljubavi gde zaljubljeni prate jedno drugo. Uz česta pitanja zašto je on ili ona virtualni prijatelj baš sa tom i tom osobom.

      Nešto za kraj što ohrabruje. Istraživanja kažu da polovinu osoba koja Vas je izbrisala sa liste prijatelja najrađe bi u stvarnom životu izbegavali i imali što je moguće manje kontakta sa njom.